#tihasnaga je strpljenje

Zadnje tri godine, zapravo otkad se može sama popeti na stolicu u kuhinji, Ema i ja kuhamo zajedno. Nemojte misliti da ju ja nagovaram na to, ona se sama pozove 😆. Nekad smo obje nasmijane i uživamo u procesu, a nekad prolijevamo mlijeko, prosipamo brašno, otimamo se za kuhaču i idemo jedna drugoj na živce… i koliko god me sve to većinom veseli, znam da bi toliko lakše i brže bilo da jednostavno ja sve sama odradim, bez dodatnog čišćenja i natezanja.

Ali onda ne bi bila dio tog procesa učenja, ovako sam uz nju, pomažem joj, hrabro i strpljivo čekam da svlada neku novu vještinu, da nauči valjati tijesto, okretati palačinke, razbiti jaje…ovako zajedno učimo da za sve dobre stvari treba vremena, strpljenja i da bez ponavljanja ne možemo svladati ništa novo.

Taj trenutak kad Ema sama vidi da ona nešto ipak može, nešto što je mislila da je preteško, taj osmijeh na njenom i mojem licu su ono radi čega se sav taj trud na kraju isplati. Taj ponos koji obje osjećamo. I zapravo, ne znajući da to imam u sebi, u cijelom ovom procesu učenja i ja sam naučila nešto o sebi, da su hrabrost da ju pustim da pokušava i strpljenje dok to radi, moja tiha snaga ♥️

Hungry Anja

Strpljenje je jedan primjer tihe snage. Baš kao što voda strpljivo probija svoj put kroz kamen. Budi kao voda. Budi kao Kala.